1. Ми смо дошли до важнијх Знања, која одређују унутрашњу суштину човјека и његово понашање у Духовном Cвијету – у Вјечном Cвијету, Законе које Ја одређујем и контролишем.

2. Ми смо већразјаснили да претходно упознавање Религије Моје јесте претеча објашњења понашања Душе човјека, које одређује суштину понашања човјека, његово унутрашње стање.

3. У свим случајевима, кад говоримо о томе да човјек мора да се усавршава до нивоа сличности Мени, појављује се питање: како одредити ову сличност, када она постане реалност, и што је сличност Бога на Земљи?

4. Наравно, у Материјалном Свијету, могу се прочитати све књиге, научити све Религије и њихове основе, може се чак и обучити томе, Богом или сличношћу Богом, никад нећеш постати.

5. Онда шта је сличност Бога на Земљи?

6. Прије свега, када говорим о сличности Богу, онда треба говорити о Простору, у којем се налази Бог, и упоредите човјека са Мном у овим условима.

7. У овом случају Ја говорим о Духовном а не о Материјалном Свијету. Како упоредити неупоредиве ствари – Материјални Свијет и Духовни Свијет?

8. Није могуће упоредити и супротставити.

9. Што се од човјека налази у Духовном Свијету? Јасно да је то Душа. Кад Ми кажемо “сличност Бога на Земљи”, не може се примитивно упоредити себе у Материјалном Свијету са Богом који се налази у Духовном Свијету.

10. Поређење је могуће само на Духовном нивоу, гђе Душа Човјека по нивоу усавршавања, по могућностима Духовног Свијета, постане упоредива, барем ђелимично, с понашањем Бога у овим условима.

11. Одавде је јасно да своје Душе треба усавршавати по сличности Бога, за рачун усавршавања човјека, његове суштине и његових способности у Материјалном Свијету.

12. За постојање Човјека у Материјалном Свијету не треба посебно усавршавање, јер је процес постојања на Земљи једноставан: “плодите се и множите се!”

13. Ово спољашње испољавање сличности треба попунити унутрашњим садржајем.

14. Попуњавање унутрашњим садржајем јесте усавршавање Душе човјека, који се налази у другом Свијету – у Духовном Свијету.

15. А задатак Душе је управљање понашањем човјека у Материјалном Свијету, значи управљање из Духовног Свијета Материјалним Свијетом.

16. Ми смо говорили о неопходности усавршавања суштине човјека и прихватању основа Религије Моје.

17. Све ово се дешава у Материјалном Свијету, а резултат ових Знања оцјењује се у Духовном Свијету по нивоу развоја Душе.

18. Испољавањем нивоа развоја Душе јавља се праведнопонашање Човјека у Материјалном Свијету.

19. Његово понашање, његово социјално понашање, његово поштовање Закона Мојих Вјечних јест резултат усавршавања Душе Човјека у Духовном Свијету.

20. Може се чак и рећи: не само понашање њега као социума, него и његово здравље и његова дуговјечност – све се одређује нивоом усавршавања његове Душе.

21. И по нивоу усавршавања Душе иде и Милост Божја каонаграда за праведно и правилно понашање човјека. Само кроз своју Душу Човјек добија материјално богатство и благостање.

22. Похлепа и пороци се код људи испољавају кад њиховим понашањем руководи материјална суштина, критеријум који се јавља као гријех, порок и власт над сличним суштинама.

23. Као критеријум понашања у Материјалном Свијету без Духовних Начела, јавља се Златно теле – кључбогатства, власти и охолости. У овом случају нема усавршавања Душе – сва енергија иде по примитивном сценарију на порок и гријех.

24. Ако се укључи механизам усавршавања Душе човјека, нагло се мијења његово понашање у Материјалном Свијету, мијењају се темељни критеријуми његовог понашања.

25. Човјек почиње да разумије, да се материјалне вриједности распадају, као што се распада његов оклоп, а Знања Духовног Свијета су Вјечна, као што је Вјечна његова Духовна суштина, због тога сто је вјечан Духовни Свијет и Господ Бог.

26. Оно што ви кажете “ништа није вјечно под сунцем”, значи ништа није вјечно у Материјалном Свијету.

27. Све је вјечно и ви сте вјечни само у Духовном Свијету.

28. Сада смо дошли до анализе зашто сте ви овђе, који је ваш Циљ овђе на Земљи и што вам је овђе потребно.

29. Ми смо говорили да је Земља Полигон развоја човјека. А у суштини, Земља је Полигон развоја и усавршавања Душе човјека, јер Душа одређује понашање човјека.

30. Кад Jа говорим о усавршавању човека, о његовом друштвено одговорном понашању, ако желите, или о праведном понашању, да вам подсетим да jе неопходно да се обраћамо ка његовоj Душе.

31. Само испољавање високога нивоа усавршавања Душе јест праведно понашање човјека у Материјалном Свијету.

32. Понављам: социјално понашање човјека јесте испољавање нивоа развоја Душе у Духовном Свијету.

33. То је главно, то је критериј свега!

34. Понашање Човјека – је огледало нивоа развоја његове Душе!

35. Хтјели ви или не, човјеком управља Душа.

36. И ако је она здрава, развијена, савршена, понашање човјека је достојно у Материјалном Свијету.

37. Ако је Душа на ниском нивоу развоја, резултат је човјек-стока, човјек-животиња.

38. Душа се развија, Душа се усавршава, резултат је Човјек-сличан Богу, не само по спољашњем изгледу, него и по понашању и по задацима које он себи поставља.

39. Ево у чему је разлика између стоке и Човјека.

40. Због тога Ми говоримо о неопходности усавршавања Душе, као о механизму управљања понашањем човјека.

41. Каква Душа, такав и Човјек!

1. Мы подошли к более ответственным Знаниям, которые определяют внутреннюю сущность человека и поведение его в Духовном Мире – в Вечном Мире, Законы которого определяются и контролируются Мною.

2. Мы уже разбирали, что предыдущее познание Религии Моей есть предтеча объяснения поведения Души человека, определяющее сущность поведения человека, его внутреннее состояние.

3. Во всех случаях, когда Мы говорим о том, что человек должен совершенствоваться до уровня подобия Моего, возникает вопрос: а как определить это подобие, когда оно становится реальностью и что же такое подобие Бога на Земле?

4. Безусловно, что в Материальном Мире, прочитав все книги, изучив все Религии и их основы, даже надев тогу, Богом или подобием Его не станешь никогда.

5. Тогда что же такое подобие Бога на Земле?

6. Прежде всего, когда Я говорю о подобии Богу, то нужно говорить о Пространстве, в котором находится Бог, и сравнивать человека со Мной в этих условиях.

7. В этом случае Я говорю о Духовном, а не о Материальном Мире. Как можно сравнивать несравнимые вещи – Материальный Мир и Духовный Мир?

8. Сравнить невозможно и противопоставить тоже.

9. Что от человека находится в Духовном Мире? Понятно, что Душа. Когда Мы говорим “подобие Бога на Земле”, нельзя опять примитивно и однозначно сравнивать себя, находящегося в Материальном Мире, с Богом, находящимся в Духовном Мире.

10. Сравнение возможно только на Духовном уровне, когда Душа Человека по уровню совершенствования, по возможностям Духовного Мира становится сравнима, хотя бы частично, с поведением Бога в этих условиях.

11. Отсюда и видно, что совершенствовать по подобию Бога надо Души свои за счёт совершенствования человека, его сущности и его способностей в Материальном Мире.

12. Для существования Человека в Материальном Мире особого совершенствования не надо, ведь процесс существования на Земле прост: “плодитесь, размножайтесь!”

13. Вот это внешнее проявление подобия нужно наполнять внутренним содержанием.

14. Наполнение внутренним содержанием есть совершенствование Души человека, находящейся в другом Мире – в Духовном Мире.

15. А вот задача Души есть управление поведением человека в Материальном Мире, то есть управление из Духовного Мира Материальным Миром.

16. Мы говорили о необходимости совершенствования сущности человека и принятии им основ Религии Моей.

17. Всё это происходит в Материальном Мире, а результат этих Знаний оценивается в Духовном Мире по уровню развития Души.

18. Проявлением уровня развития Души является праведное поведение Человека в Материальном Мире.

19. Его поведение, его социальное поведение, его соблюдение Законов Моих Вечных есть результат совершенствования Души Человека в Духовном Мире.

20. Можно ещё более сказать: не только поведение его, как социума, но и здоровье его, и долголетие его – всё определяется уровнем совершенствования Души его.

21. И по уровню совершенствования Души идёт и Благодать Божья, как награда за праведное и правильное поведение человека. Только через Душу свою Человек получает материальные блага и достаток.

22. Алчность и пороки у человека проявляются тогда, когда его поведением руководит материальная сущность, критерием которой является грех, порок и власть над себеподобными существами.

23. Критерием поведения в Материальном Мире без Духовного Начала является Золотой телец – ключ достатка, власти и гордыни. В этом случае нет совершенствования Души – вся энергия идёт по примитивному сценарию в порок и грех.

24. Если включается механизм совершенствования развития Души человека, резко меняется поведение его в Материальном Мире, меняются основополагающие критерии его поведения.

25. Человек начинает понимать, что материальные ценности тленны, как и тленна его оболочка, а вот Знания Духовного Мира Вечны, как Вечна его Духовная сущность, потому что вечен Духовный Мир и Господь Бог.

26. Вот что это такое, когда вы говорите “ничто не вечно под Луной”? То есть, ничто не вечно в Материальном Мире.

27. Всё вечно и вы вечны, только в Духовном Мире.

28. Вот теперь Мы подошли к анализу, зачем вы здесь, какова ваша Цель здесь, на Земле, и что вам здесь надо.

29. Мы говорили, что Земля – это Полигон развития человека. А по существу, Земля – это Полигон развития и совершенствования Души человека, ведь Душа определяет поведение человека.

30. Когда Я говорю о совершенствовании человека, если хотите, его социально ответственного поведения, или праведного поведения, Я напоминаю, что обращаться надо к Душе его.

31. Ведь только проявлением высокого уровня совершенства Души является праведное поведение человека в Материальном Мире.

32. Повторяю: социальность поведения человека есть проявление уровня развития Души в Духовном Мире.

33. Вот главное, вот критерий всего!

34. Поведение Человека есть зеркало уровня развития Души его!

35. Хотите вы или не хотите, но человеком управляет Душа.

36. И если здорова она, развита она, совершенна она, поведение человека достойно в Материальном Мире.

37. Если Душа на низком уровне развития, результат – человек-скот, человек-животное.

38. Душа развивается, Душа совершенствуется, результат – Человек-подобие Бога не только по внешнему виду, но и по поведению, и по задачам, которые он ставит перед собой.

39. Вот в чём отличие скота от Человека.

40. Вот почему Мы говорим о необходимости совершенствования Души, как о механизме управления поведением человека.

41. Какова Душа, таков и Человек!