1. Кад говориш “Вјерујем”, није потребно то показивати и демонстрирати јавно, ово мора бити у Души човјека, а то може бити само онда кад је она (Душа) отворена.

2. У овом случају човјек разумије своју предодређеност и разумије устројство УниверзумаМога, прихвата ово као једино правилну изградњу Свијета, разумије да за човјека нема другог Система Закона.

3. Кад човјек говори “Вјерујем”, он се уподобљава с Мојим Системом Устројства Свијета, јединим правилним, и признаје да је он Његов неотуђив дио, и потчињава се Законима Мојим безусловно.

4. Али не као покорни роб, него као дио Cистема, знајући да је у њему све уређено и у међусобном односу у строгој узастопности, и не може нарушавати његов склад.

5. И само кад се налази у њему, подчињавајући се складу односа, човјек ће достићи врхунце савршенства свога.

6. И ево, кад свјесно прихвата овај ред Устројства Свијета, човјек ће увиђети да је све тако хармонично, тако лијепо, да не може не Вољети, не одушевљавати се Системом Мојим.

7. А уколико је сам човјек и његов род дио складног Система Устројства Свијета, он не може не вољети све што му припада.

8. Чак тако мала честица као што је човјек, је такође дио јединственог Система и без ње Мој Систем се наравно, неће срушити, али учешће човјека повећава ниво хармоније Система.

9. Зар није то срећа – учешће човјека у њему, гђе је све уређено, и не само ти Човјек-Бог, него и Бубамара, травчица – све се налази у једном хармоничном Свијету!

10. Зато, ова Хармонија среће изазива дубоку Љубав према Творцу овог Система ипрема свим његовим учесницима.

11. Ево, где је Љубав, Љубав и усхићење Хармонијом Вјечности!

12. Због тога, код вас на Земљи је срећан човјек – у свему хармоничан човјек, укључујући и у браку, кад су његова половина и он сам, хармонични, и који се јављају као дио Мог Универзума.

13. Ево што је Љубав, Љубав према хармонији Мог Система, према хармонији свога учешћа у Мојем спокоју Вјечног кретања!

14. Љубав – то је Срећа учешћа, активног учешћа у Мојим Ђелима!

15. Свако одступање од овога већ није Љубав.

16. Због тога свако одступање од Хармоније изазива раздраженост, нелагодност, и као посљедицу мржњу.

17. То је Хармонија са Свијетом Мојим, то је Срећа, то је Љубав!

18. Ево вам пут за усавршавање човјека и његовог развоја на овом Основу, и уздизање до сличности Бога на Земљи.

19. Вјерујући у Бога, дивећи се Његовим Ђелима Великим, и Волећи Га, људи ће разумјети сопствени пут усавршавања и пут развоја свога до сличности са Богом, и до Његовог Нивоа овђе на Земљи и у Вјечности!

20. И као награду, такав Човјек ће добити Мудрост од Мене, Бога, за ђеловање овђена Земљи и у будућности у Вјечности!..

1. Когда говоришь “Верю” или “Верую”, не обязательно показывать или демонстрировать это прилюдно, это должно быть в Душе человека. А это получается только тогда, когда она (Душа) открыта.

2. В этом случае человек понимает своё предназначение и понимает устройство Мироздания Моего, принимает это как единственно правильное строение Мира, понимает, что нет для человека другой Системы Законов.

3. При слове “Верю” человек соглашается с Моей Системой Мироустройства, как единственно правильной, и признаёт, что он часть Её неотъемлемая и подчиняется Законам Моим беспрекословно.

4. Но подчиняется не как безропотный раб, а как часть Системы, понимая, что в ней всё соизмерено и соотносится между собой в строгой последовательности, и что нельзя нарушать стройность её.

5. И только находясь в ней, подчиняясь её стройности отношений, человек достигнет высот совершенства своего.

6. И вот когда, осознанно приняв этот порядок Мироустройства, человек увидит, что всё так гармонично, так красиво, что не Любить, не восхищаться этой Системой Моей просто нельзя.

7. А поскольку человек сам и род его есть часть этой стройной Системы Мироустройства, то не сможет он не любить всё, что принадлежит ей.

8. Даже такая маленькая частица, какой является человек, есть тоже часть единой Системы, и без неё Система Моя, конечно, не разрушится, но участие человека повышает уровень гармонии Системы.

9. Не это ли счастье – участие человека в ней, где всё учтено, и не только ты, Человек-Бог, но и Божья коровка, и травинка – всё находится в едином гармоничном Мире!

10. Вот почему эта Гармония счастья вызывает глубокую Любовь к Творцу этой Системы и ко всем участникам её.

11. Вот где Любовь, Любовь и восхищение Гармонией Вечности!

12. Поэтому у вас на Земле счастливый человек – это гармоничный человек во всём, в том числе и в супружеском браке, когда его половина и он сам гармоничны и являются частью Моего Мироздания.

13. Вот что такое Любовь, Любовь к гармонии Моей Системы, к гармонии участия своего в Моём покое Вечного движения!

14. Любовь – это Счастье участия, активного участия в Делах Моих!

15. Любое отступление от этого – это уже не Любовь.

16. Вот почему любое отступление от Гармонии вызывает раздражение, дискомфорт и, как следствие, ненависть.

17. То есть, Гармония с Миром Моим есть Счастье, есть Любовь!

18. Вот вам путь по совершенствованию человека и развитию его на этой Основе, возвышения до подобия Бога на Земле.

19. Веря в Бога, восхищаясь Делами Его Великими и Любя Его, люди поймут собственный путь совершенствования и путь развития своего до подобия Божьего и до Уровня Его здесь, на Земле, и в Вечности!

20. И как награду такой Человек получает Мудрость от Меня, Бога, на дела здесь, на Земле, и в будущем, в Вечности!..