1. …Формирање личности човјека – то је његов најважнији задатак на етапи Материјалног Cвијета, Ја сам о овоме много говорио и из разних углова показао да живот човјека добија смисао само у овом случају.

2. Само у случају испуњења Моје предодређености, значи раду на себи у условима испита искушењима свјетовног живота.

3. Већ смо анализирали улогу Сатане, не само у процесу усавршавања човјека, него и једноставно његовог живота у условима Материјалног Cвијета.

4. Поставља се питање: “Због чега све ово?”

5. Али не мора бити таквог питања, због тога што, по Закону јединства и борбе супротности, човјек мора учинити самостални, без Мог сугерисања, избор између Добра и Зла!

6. Сав живот човјека у Материјалном Свијету је овај стални историјски избор: да или не, лоше или добро.

7. Живот човјека – то је борба за преживљавање на граници раздвајања Црног и Бијелог.

8. За њега остаје избор како се одржати на овој линији раздвајања, како остати Човјеком с великим словом, како донијети једину правилну одлуку, од које зависи, не само будућност човјека, него и Рода његовог и друштва у цјелини.

9. Овђе важну улогу игра особеност човјека, која је наслијеђена од животињског свијета, што називамо колективни разум или разум масе.

10. При великом окупљању саплеменика човјек губи своје индивидуалне, уникатне способности и постаје сличан приглупом стаду, кад такво понашање има превагунад понашањем личности.

11. Човјек је много, веома много грешака направио у условима стада, када није доносио разумне одлуке, а аргумент који је управљао човјеком био је “као сви”!

12. Необична је психологија човјека у овим условима, кад његовим понашањем не управља разум него психологија стада и одсуство логике понашања високо организоване Божије творевине!

13. Све што је постигнуто, сво знање човјека, цијело историјско искуство прекрижено је у овом тренутку и човјек се, од разумног човјека којим Ја управљам, преобраћа у животињско стадо, које нема разума и руководећи се инстинктом звијери.

14. Чудно претварање Човјека-творца у човијека-звијер се тренутно дешава. Мишљење се искључује, и резултат таквог понашања људског стада је рушење, необјашњиве побуне, убиства и тираније масе.

15. У историји човјечанства било је много таквих појава психологије стада, сви револуционарни устанци су по природи најсуровија дејства масе која нема сажаљење, здрав разум.

16. Овђе је све усмјерено на необузданост, подизање емоција и као резултат, сурово, бесмислено рушење.

17. Слијепо насиље је резултат психологије стада, колективне “свијести” усмјерене на бесмислене поступке изливања негативних емоција.

18. Не престајем се чудити овим дејствима људске масе, колико високо може бити развијен човјек како личност и како ниско он може пасти у маси.

19. Колико је гријеха, порока садржано у овом људској творевини, колико рушења је починило људско стадо на Земљи, колико је недостатак друштвене свијести био разлог крви и ратова.

20. Што се са Човјеком дешава у овом тренутку ван сваке логике, и не може се ничим објаснити, укључујући ни Мојим Законима.

21. Укључивање свијести појединца у тренутку доношења одлука по психологији стада, јест парадокс психе човјека, која је наслијеђена од животињског свијета.

22. Човјек, као сличност Богу, никад не може бити способан за овакво поступање.

23. Прелазак с орбите човјека на орбиту животиње је особеност границе Добра и Зла!

24. Човијек тешко одолијева против порока Материјалног Свијета, укључујући и да не “падне у кому” услова животињског свијета.

25. Да, животиње живе по принципу стада, и у овоме је услов њиховог преживљавања на Земљи, али бесмислено уништавање себи сличних, је особеност људске масе, енергија која је усмјерена само на рушење и уништавање.

26. Ово може зауставити само Моја Религија, чији извори су смјештени дубоко у свијести човјека и одређују његово понашање као појединца, и као члана друштва…

1. ...Формирование личности человека – это его главнейшая задача на этапе Материального Мира, Я говорил об этом много и под разными углами показал, что жизнь человека приобретает смысл только в этом случае.

2. Только в случае выполнения Моего предназначения и, соответственно, работы над собой в условиях испытаний соблазнами мирской жизни.

3. Мы уже разбирали роль Лукавого в процессе не только самосовершенствования человека, но и просто жизни его в условиях Материального Мира.

4. Вопрос возникает: для чего всё это?

5. Но такого вопроса не должно быть, потому что, по Закону единства и борьбы противоположностей, человек должен сделать самостоятельный, без Моей подсказки выбор между Добром и Злом!

6. Вся жизнь человека в Материальном Мире есть этот постоянный исторический выбор: да или нет, плохо или хорошо.

7. Жизнь человека – это борьба за выживание на границе раздела Чёрного и Белого.

8. За ним остаётся выбор, как устоять на этой линии раздела, как остаться Человеком с большой буквы, как выбрать единственно правильное решение, от которого зависит не только будущее человека, но и Рода его, и общества в целом.

9. Здесь важную роль играет особенность человека, унаследованная им от животного мира, это так называемый коллективный разум, или разум толпы.

10. При большом стечении соплеменников человек теряет свои индивидуальные, уникальные способности и уподобляется стаду безмозглому, когда стадное поведение превалирует над поведением личности.

11. Человек много, очень много ошибок наделал в условиях стадности, когда благоразумное решение не принималось во внимание, а управляющим аргументом был посыл “как все”!

12. Удивительна психология человека в этих условиях, когда поведением человека управляет не разум, а стадность и отсутствие логики поведения высокоорганизованного Божьего создания!

13. Всё, что наработано, все знания человека, весь исторический опыт перечёркиваются в этот момент, и человечество из управляемых Мною разумных людей превращается в стадо животных, не имеющих разума и руководствующихся звериным инстинктом.

14. Удивительное превращение Человека-творца в человека-зверя происходит мгновенно. Мышление отключается, и результатом такого поведения человеческого стада являются разрушения, необъяснимые мятежи, убийства и тирания толпы.

15. В истории человечества было много таких проявлений стадности, все революционные всплески есть действия толпы, не знающей жалости, здравого смысла, и самые жестокие по природе действия.

16. Здесь всё направлено на буйство, всплеск эмоций, и как результат – жестокое, бессмысленное разрушение.

17. Тупое насилие есть результат стадности, коллективного “разума”, направленного на бессмысленные поступки выплёскивания отрицательных эмоций.

18. Не перестаёшь удивляться этим действиям человеческой толпы, насколько высоко может быть развит человек, как личность, и как низко он может падать в толпе.

19. Сколько греха, порока заложено в этом человеческом образовании, сколько разрушений совершило человеческое стадо на Земле, сколько крови и войн было причиной отсутствия общественного разума.

20. Что происходит с Человеком в этот момент, не поддаётся никакой логике и не может быть объяснено ничем, включая Мои Законы.

21. Выключение сознания индивидуума в момент принятия стадного решения есть парадокс психики человека, унаследованный от животного мира.

22. Человек, как подобие Бога, не может быть способен на этот поступок никогда.

23. Срыв с орбиты человека на орбиту животного есть особенность границы Добра и Зла!

24. Человеку трудно устоять против пороков Материального Мира, в том числе не “впасть в кому” условий животного мира.

25. Да, животные живут по стадному принципу, и в этом есть их условия выживания на Земле, но бессмысленное уничтожение себеподобных есть особенность человеческой толпы, энергия которой направлена только на разрушение или уничтожение.

26. Остановить это может только Моя Религия, истоки которой глубоко заложены в сознании человека и определяют его поведение, как индивидуума и как члена общества...