1. …Најважније питање разумијевања и перцепције Вјере у Мене, у Религију Моју за људе налази се у интересу да се разумије и одговору на питање: “Ста је Тамо?”

2. Човјек нема могућности да провјери, додирне, као што је то у Материјалном свијету, жели сигурно да зна: “Што је Духовни свијет? За штасе треба припремити? Што га чека Тамо “иза хоризонта”?

3. Страх од смрти, страх од неизвјесности гура човјека на непромишљене поступке, и у извјесној мјери његове пороке од којих он не може да се ослободи, ђелимично зато што не зна што је “Тамо”.

4. Човјек који зна, вјерује у продужење живота, у вјечни живот, упоређује своја дејства и има Исконски гријех иако води праведан начин живота, посвећује кратко вријеме живота постизању Вјечних Истина и самоусавршавању.

5. Испада да су сви проблеми човјечанства повезани са одсуством ђелимичне или потпуне информације о Духовном Cвијету, о Његовој структури и о мјесту човјека у Њему.

6. Материјални Cвијет је отворен за разумијевање, за изграђивање односа међу људима у њему.

7. У овом Cвијету постоји изасланик Духовног Cвијета, који одговара представама Материјалног Cвијета – то је Црква.

8. Домови Божји, који разбацани широм Свијета, упркос разноликости њихових црквених обреда и религиозним конфесијама, изазивају захвално поштовање свих који улазе у Храмове – Домове Господа.

9. На сва питања која човјек поставља себи о разумјевању Духовног Cвијета, он може добити одговоре само тамо, само у честици Духовног Cвијета, који су људи материјализовали за контакт међу Свјетовима.

10. Стварно, у овом и само у овом Светом мјесту човјек може, не само добити одговор, него и имати контакт са Богом, независно од своје религиозне припремљености.

11. Дому Мојем тежи Душа сваког човјека, која зна цијену овог контакта, због тога што само у Дому Мојем Она налази одмор од брига Материјалног Свијета и само у Дому Мојем она се сусреће са Богом, са Мном!

12. Душа која одређује понашање човјека на Земљи, чак и искварена Душа, тјера га да иде у Дом Мој, ако не стално, онда барем у критичним данима прије доношења судбоносних одлука.

13. И обратите пажњу: човјек који је проживио живот, на прагу старости често се окреће цркви, сам тражи одговоре на питања о својем постојању овђе на Земљи.

14. Али он то не ради сам, његова Душа се припрема за састанак са Мном у Духовном Свијету, и тражи могућности искупљења гријехова човјека на Мом Олтару.

15. Молба човјека, његова молба за опроштај јесте знак признавања својих грешака. Али, најважније, признавање Религије Моје и признавање постојања Духовног Свијета и Вјечности Моје.

16. На жалост, често ће за ово бити веома касно и није могуће поправити гријехове, још веома кратки период живота остаје човјеку у Материјалном Свијету.

17. Све што му остаје је – да призна гријехе, пороке своје и моли Ме за опроштај.

18. Душа човјека носи одговорност за своја ђела на Земљи и она треба да одговара за све у Духовном Свијету.

19. Да не би било касног покајања, да не би било бескорисно проживљеног живота, потребно је човјеку отворити очи за Духовни Свијет и показати да је његова Душа вјечна и са Мном, а Материјални Свијет – само бљесак, тренутак, истргнут из Вјечности!

20. И да не би заборавио, а он ово углавном заборави, по цијелој Земљи Ја сам разбацао Домове Моје, гђе је зрачак Свјетлости Духовног Свијета, гђе човјек увијек, понављам увијек, налази спокој и одмор.

21. Само у Дому Мојем Душа налази могућност да опет додирне спокој Вјечног кретања, додирне Мене и добије Моју Подршку и одговоре на питања Материјалног Свијета.

22. И што се више човјек окреће цркви, то интензивније Душа тјера човјека да се окреће Дому Мојем и то мање грешака чини човјек у животу, он налази више одговора за рјешавање проблема Материјалног Свијета.

23. Ако човјек стално нема Вјере у Мене, нема Љубави према Мени, за њега постоји само један пут у Дом Мој, гђе налази спокој и благостање.

24. А ако има Вјеру у Мене и Љубав према Мени, онда сењегова Душа налази у спокоју и срећи у своме тијелу и онда није потребно тјерати човјека да иде у цркву на силу!

25. Моја Свјетлост је увијек у његовој Души, и његова Душа је увијек са Мном и код Мене увијек налази одговоре на сва питања.

26. И Дом Мој за ову Душу је – цијели Мој Материјални Свијет и цијели Мој Духовни Свијет!

27. Она у сагласју са Мном ствара, а човјек у овом случају, који чује Мене, је Човјек-стваралац и Мој помоћник!

28. Отварање Мојих Истина важно је за човјека, јер осим његове Душе која је у вези са Мном, он има сопствени разум који одређује кредо човјека, његове поступке у Материјалном Свијету.

29. Разум достиже знање које је акумулирано генерацијама људи и покушава изградити своје односе у Материјалном Свијету на основу претходног искуства.

30. Не може се градити будућност на бази прошлости, ово је кобна грешка разума човјека! Сви његови самостални покушаји, укључујући и теоретски покушаји, имају огромну вјероватноћу грешке.

31. Човјек своје поступке покушава да упоређује са искуством прошлог живота, из чега произилази да Душу своју кљука ранијим знањима.

32. Њој прошла знања, прошла искуства не требају, Она гледа у будућност, и ствара будућност за човјека и води га у Храм Мој ради његове будућности, ради будућег живота у Духовном Свијету…

1. ...Важнейший вопрос понимания и восприятия Веры в Меня, в Религию Мою для людей заключается в понимании и в ответе на вопрос “что Там?”.

2. Человек, не имея возможности проверить, пощупать, как принято в Материальном Мире, хочет знать наверняка: Что такое Духовный Мир? К чему готовиться? Что ждёт его Там, “за горизонтом”?

3. Страх перед смертью, страх перед неизвестностью толкает человека на необдуманные поступки, и в какой-то степени пороки его, от которых он не может избавиться, частично оттого, что не знает, что “Там”.

4. Человек знающий, верящий в продолжение жизни, в вечную жизнь, соизмеряет свои действия и, имея Первородный грех, тем не менее ведёт праведный образ жизни, посвящая короткое время жизни постижению Вечных Истин и самосовершенствованию.

5. Получается, что все проблемы человечества связаны с отсутствием частичной или полной информации о Духовном Мире, о структуре Его и о месте человека в Нём.

6. Материальный Мир открыт для понимания, для выстраивания отношений в нём между людьми.

7. В этом Мире есть посланец Духовного Мира, который вписывается в представления Материального Мира, это – Церковь.

8. Дома Божьи, разбросанные по Миру, несмотря на их разнообразие по церковным обрядам и религиозным конфессиям, вызывают благоговейное почтение у любого входящего в Храмы – Дома Господа.

9. На все вопросы, которые человек ставит перед собой по пониманию Духовного Мира, он может получить ответы только там, только в частице Духовного Мира, материализованного людьми для контакта Миров.

10. Действительно, в этом и только в этом Святом месте человек может не только получить ответ, но и иметь контакт с Богом, независимо от своей религиозной подготовленности.

11. В Дом Мой рвётся Душа каждого человека, знающая цену этого контакта, потому что только в Доме Моём Душа человека находит отдохновение от забот Материального Мира и только в Доме Моём встречается она с Богом, со Мной!

12. Душа, определяющая поведение человека на Земле, даже исковерканная Душа, заставляет его ходить в Дом Мой если не постоянно, то хотя бы в критические дни перед принятием судьбоносных решений.

13. И обратите внимание: человек, проживший жизнь, на пороге старости чаще обращается к церкви, сам ищет ответы на вопросы о своём существовании здесь, на Земле.

14. Но не сам он делает это, а Душа его готовится к встрече со Мной в Духовном Мире и ищет возможности искупления грехов человека у Алтаря Моего.

15. Просьба человека, мольба его о прощении есть знак признания ошибок своих. Но самое главное – признание Религии Моей и признание существования Духовного Мира и Вечности Моей.

16. К сожалению, часто это всё бывает очень поздно и исправить грехи не представляется возможным, уж очень короткий период жизни остался человеку в Материальном Мире.

17. Всё, что остаётся ему, – признать грехи, пороки свои и молить Меня о прощении своём.

18. Душа человека несёт ответственность за содеянное им на Земле, и ей отвечать за всё в Духовном Мире.

19. Вот чтобы не было позднего покаяния, чтобы не было бесполезно прожитой жизни, нужно открыть человеку глаза на Мир Духовный и показать, что Душа его вечна и со Мной, а Материальный Мир – только вспышка, мгновение, вырванное из Вечности!

20. И чтобы не забывал (а он, как правило, забывает об этом), по всей Земле Я разбросал Дома Мои, где есть луч Света Духовного Мира, где человек всегда, повторяю, всегда найдёт покой и отдохновение.

21. Только в Доме Моём Душа найдёт возможность опять прикоснуться к покою Вечного движения, соприкоснуться со Мной и получить Поддержку Мою и ответы на вопросы Материального Мира.

22. И чем чаще человек обращается к церкви, чем интенсивнее Душа заставляет человека обращаться в Дом Мой, тем меньше ошибок делает человек в жизни, тем больше он находит ответов для решения проблем Материального Мира.

23. Если нет в человеке постоянной Веры в Меня, нет Любви ко Мне, ему путь один – в Дом Мой, где он найдёт покой и благодать.

24. А вот если есть Вера в Меня и Любовь ко Мне, тогда Душа его находится в покое и счастье в теле своём, и нет необходимости тогда заставлять человека наведываться в церковь насильственно!

25. Свет Мой у него в Душе всегда, и Душа его всегда со Мной и всегда находит ответы на все вопросы у Меня.

26. И Дом Мой для этой Души – весь Мир Мой Материальный и весь Мир Мой Духовный!

27. Она в согласии со Мной творит, а человек в этом случае – слышащий Меня, Человек-творец и помощник Мой!

28. Открытие Истин Моих важно для человека, ведь кроме Души его, являющейся связью со Мной, есть у него собственный разум, который определяет кредо человека, его поступки в Материальном Мире.

29. Разум постигает знания, накопленные поколениями людей, и пытается выстроить свои отношения в Материальном Мире на основе прошлого опыта.

30. Нельзя строить будущее на базе прошлого, это роковая ошибка разума человека! Все его самостоятельные попытки, в том числе и теоретические попытки, имеют огромную вероятность ошибки.

31. Человек поступки свои пытается соизмерять с опытом прошлой жизни, отталкиваясь от этого, и Душу свою пичкает прошлыми знаниями.

32. Ей прошлые знания, прошлый опыт не нужен, Она смотрит в будущее и формирует будущее для человека и ведёт его в Храм Мой ради будущего его, ради будущей жизни в Духовном Мире...