1. …Одговорно питање које Ми разматрамо одређује однос Човјека према Религији Мојој и Законима Мојим Вјечним.

2. Треба подсјетити и објаснити човјеку због чега и зашто се појавила Религија на Земљи у Материјалном Свијету и што она даје човјеку.

3. Ово је питање које мучи човјека паралелно с питањем: “Због чега сам ја овђе?”

4. Заиста нико није покушавао да објасни човјеку зашто је он овђе на Земљи.

5. Сви религиозни токови само су му покушавали објаснити “правила игре” на Земљи, при томе, свака Конфесија је покушавала дати своју представу различиту од других.

6. Људи су разапети између њих и нико их није подсјетио која Религија је права, а која је само догма.

7. И све Религије настају у борби, приморавајући човјека да направи избор за њихову корист. А што њему даје та или друга Религија?

8. И опет се јавља питање, шта ће човјеку Религија, а посебно толико много њих?

9. Заиста, разбијаш главу бирајући једну од њих, при томе избор се одређује не сопственом свијешћу, овај историјски избор се одређује религијом рода и мјестом пребивалишта рода.

10. Ортодокси захтијевају преношење религиозних традиција са генерације на генерацију, не остављајући право избора новој генерацији.

11. Доста дуго смо разматрали питања понашања човјека у Материјалном Свијету и одредили приоритете развоја личности и основе његовог праведног понашања.

12. Човјек борави на Земљи у Материјалном Свијету кратко вријеме, он има своју предодређеност или циљ боравка на Земљи, који мора да испуни.

13. Периодичност враћања човјека на Земљу зависи од многих фактора, укључујући колико је испунио своју предодређеност.

14. Јавља се најважније питање: ако се он (човјек) враћа на Земљу много пута, одакле се он враћа и гђе он борави између етапа повратака на Земљу?

15. Човјек се стално налази у Духовном Свијету, у Свијету Вјечности или у Свијету кретања Вјечног спокоја.

16. У Духовном Свијету, који није опипљив за човјека, налази се наравно, не само материјални човјек, него супстанца или његова Душа, исто у неопипљивом стању за Материјални Свијет.

17. Значи, суштина тога је Душа – вечна Душа у Вечном Духовном Свету.

18. Његова Душа кроз материјализацију (човјека), баца поглед у Материјални Свијет на кратко вријеме, за провјеру својих способности, за пуњење Часе Разума.

19. Значи, циљ боравка Душе у Материјалном Свијету или по вашему човјека, јесте усавршавање ње (њега), по сопстевеном програму, пуњење Чаше Разума и провјера могућности самосталног управљања на Земљи.

20. Религије на основу Мојих раније прењетих Вјечних Знања, фактички дају “правила понашања” праведног човјека у Материјалном Свијету.

21. Разне Религије на различите начине тумаче циљ живота човјека и његово припремање за Вјечни живот.

22. Не разматрајући питање: гђе је овај Вјечни живот, не разматрајући тананост узајамног односа Материјалног и Духовног Свијета, Заповједи на том нивоу развоја друштва давале су Основе праведног понашања.

23. Заповједи су вјековима подсјећале на праведне поступке и давали објашњења Добра и Зла.

24. Прошле су хиљаде година, Свијет се промјенио до непрепознавања, људи су одрасли, техника је отворила очи људи за процесе и технологије, који су се раније чинили нереални и чудесни.

25. Неопходно је на крају рећи истину о предодређености човјека који је дошао на Земљу, о циљу његовог боравка и Моје Улоге и Улоге Закона Мојих вјечних за постојање или живот човјека у његовом материјализованом стању.

26. Ово је важно због тога што се материјализованим јавља само његово тијело, а главни његов дио, његова Душа, остаје са Мном у Духовном Свијету, и испада да је човјек заглављен тијелом у Материјалном Свијету, а Душом у Духовном Свијету.

27. Ево због чега је човјек растрзан међу Свјетовима, не разумије што је најважније од свега: материјални живот или Вјечност у Духовном Свијету.

28. Религије не могу помоћи и објаснити људима, а пут код Мене захтјева Вјеру у Мене и Љубав према Мени.

29. Човјеку се фактички нуди избор: живјети у Материјалном Свијету, потчињавати се Законима Духовног Свијета, уколико све што је повезано са Мном, је “Тамо” и заувјек.

30. Овај избор је крајње тежак за човјека. Што учинити? Све што је у Материјалном Свијету лако је осјетити, додирнути, а што је у Духовноим Свијету – прихвата се ослањајући се на Вјеру.

31. А Вјеру у Мене (у Духовном Свијету), човјек схвата као неопипљиву супстанцу, коју не можеш осјетити и додирнути. Ево због чега су тако дуго ишли и још иду к разумјевању Мог присуства у Духовном Свијету.

32. Чини се да се само кроз Религију може разумјети изградња Духовног Свијета, Моје присуство и Закони Моји Вјечни.

33. Али Религија не објашњава ово најважније питање: што је човјек у Материјалном и Духовном Свијету.

34. Свијет је подијељен на два дијела: Материја и Дух. Што је овђе важније, ко свим управља – то је питање Историје.

35. Духовни Свијет је важнији и Он је Вјечан. Материја је само бљесак у океану.

36. Дух јој поставља задатке за развој и води је у даљину. Не зна јој се крај.

37. Ја знам, Дух Мој зна, што сад чека Материју. Њен задатак је савршенство и пут у вис, зовем к Духовности.

38. Њени путеви су путеви прогреса и мјесто савршенства, што Ја називам Духом.

1. ...Ответственный вопрос, который разбирается, определяет отношение Человека к Религии Моей и Законам Моим Вечным.

2. Нужно подсказать и объяснить человеку, почему и зачем появилась Религия на Земле, в Материальном Мире, и что даёт она человеку.

3. Это вопрос, который мучает человека параллельно с вопросом “зачем я здесь?”.

4. Действительно, никто не пытался объяснить человеку, зачем он здесь, на Земле.

5. Все религиозные течения только пытались объяснить ему “правила игры” на Земле, причём каждая из конфессий пыталась дать своё представление, отличное от других.

6. Люди мечутся между ними и никто не подсказал, какая Религия правая, а какая есть просто догма.

7. И все Религии существуют в борьбе, заставляя человека сделать выбор в свою пользу. Но что даёт ему та или иная Религия?

8. И опять возникает вопрос: зачем Религия человеку, а тем более такое большое их количество?

9. Действительно, голову сломаешь, выбирая одну из них, причём выбор определяется не собственным сознанием, этот исторический выбор определяется религией рода и местом проживания рода.

10. Ортодоксы требуют передачи религиозных традиций из рода в род, не оставляя права выбора новому поколению.

11. Мы достаточно долго обсуждали вопросы поведения человека в Материальном Мире и определили приоритеты развития личности и основы праведного поведения его.

12. Человек пребывает на Земле в Материальном Мире короткое время, он имеет предназначение своё, или цель пребывания на Земле, которую должен выполнить.

13. Периодичность возвращения человека на Землю зависит от многих факторов, в том числе – насколько полно он выполнил своё предназначение.

14. Возникает важнейший вопрос: если он (человек) возвращается на Землю многократно, тогда откуда он возвращается и где он пребывает между этапами возвращения на Землю?

15. Человек постоянно находится в Духовном Мире, в Мире Вечности, или в Мире покоя Вечного движения.

16. В Духовном Мире, не осязаемом человеком, находится, конечно, не сам материальный человек, а субстанция, или Душа его, тоже в неосязаемом для Материального Мира состоянии.

17. То есть, субстанцией его является Душа – вечная Душа в Вечном Духовном Мире.

18. Душа его через материализацию (человека) заглядывает в Материальный Мир на короткое время для проверки своих способностей, для пополнения Чаши Разума.

19. Таким образом, цель пребывания Души в Материальном Мире, или, по-вашему, человека, есть совершенствование её (его) по собственной программе: пополнение Чаши Разума и проверка возможности самостоятельного управления на Земле.

20. Религии на основании Моих ранее переданных Вечных Знаний фактически дают “правила поведения” праведного человека в Материальном Мире.

21. Различные Религии по-разному трактуют цель жизни человека и его подготовку к Вечной жизни.

22. Не обсуждая вопрос “А где эта Вечная жизнь?”, Заповеди на своём уровне развития общества давали Основы праведного поведения, не обсуждая тонкостей взаимоотношения Материального и Духовного Миров.

23. Заповеди веками были подсказками праведных поступков и давали объяснение Добра и Зла.

24. Прошли тысячелетия, Мир изменился до неузнаваемости, люди выросли, техника раскрыла глаза людей на процессы и технологии, ранее казавшиеся нереальными и чудесными.

25. Необходимо наконец сказать правду о предназначении человека, пришедшего на Землю, о цели его пребывания и Роли Моей и роли Законов Моих вечных для существования или жизни человека в материализованном состоянии.

26. Это важно, потому что материализованным является только тело его, а вот главная часть его, Душа его, остаётся со Мной в Духовном Мире, и получается, что застрял человек телом в Материальном Мире, а Душой – в Духовном Мире.

27. Вот почему мечется человек между Мирами, не понимая, что же важнее всего: материальная жизнь или Вечность в Духовном Мире.

28. Религии помочь человеку и объяснить не могут, а дорога ко Мне требует Веры в Меня и Любви ко Мне.

29. Фактически, человеку предлагается выбор: жить в Материальном Мире, но подчиняясь Законам Духовного Мира, поскольку всё, что связано со Мной, – это “Там” и навечно.

30. Вот этот выбор крайне труден для человека. Как быть? Всё, что в Материальном Мире, легко почувствовать, дотронуться. А вот что в Духовном Мире – принимается на Веру.

31. А Вера в Меня (в Духовный Мир) понимается человеком, как неосязаемая субстанция, почувствовать и дотронуться до которой нельзя. Вот почему так долго шли и ещё идут люди к пониманию Моего присутствия в Духовном Мире.

32. Казалось бы, только через Религию можно понять построение Духовного Мира, Моё присутствие и Законы Мои Вечные.

33. Но не объясняет Религия важнейший вопрос: что есть человек в Материальном и Духовном Мирах?

34. Мир разделился на две части: Материя и Дух. Что здесь важнее, кто управляет всем – Истории вопрос.

35. Духовный Мир важней, и вечен Он. Материя – лишь вспышка в океане.

36. Дух ей задачи ставит для развития и вдаль ведёт. Неведом ей конец.

37. Я знаю, Дух Мой знает, что ждёт Материю сейчас. Её задача – совершенство и путь наверх, к Духовности зову.

38. Её пути есть поступи прогресса и совершенства край, что Духом Я зову.