1. …При преласку из Свијета у Свијет,посебно при материјализацији човјека, вјечна његова супстанца – Душа прелази са њим у Материјални Cвијет, али остаје по форми или по изгледу Духовног Cвијета.

2. Због тога, када кажем да Душа остаје са Мном у Духовном Cвијету, имам у виду форму постојања Душе.

3. Још једном: Душа припада Духовном Cвијету, који је неопипљив материјалном човјеку, она се не може материјализовати, због тога по стању (по форми), остаје у Духовном Cвијету, значи са Мном, али истовремено њено тијело је материјализовано и Душа не може престати да управља тијелом које јој припада.

4. Због тога Ја кажем, Душа је увијек са својим тијелом, али тијелу је неопипиљива због тога што је она са Мном.

5. Ово питање је веома важно у одређивању предодређености Религије.

6. Религија, у општем смислу ријечи, јест објашњавање човјеку његове предодређености, објашњавање узајамног односа Свјетова и објашњавање односа материјалног тијела и његове Душе у Вјечности.

7. Онај ко зна ово, схвата своју улогу у Вјечности и може правилно изградити однос између Свјетова.

8. Посвећен човјек који чује, или на крају само праведан човјек, разумије своју предодређеност, орјентише се у Свјетовима и пење се по скали свог развоја, гђе се као граница висина, јавља Апостолство.

9. Мој задатак на савременој етапи је дати правилну представу људима (маси) о Мојем Cвијету, о Духовном Cвијету и показати да Материјални Cвијет, у којем се ви налазите, такође припада Мени и Ја њиме управљам, али Oн је предодређен за провјеру самосталности ваших Душа које се развијају у Вјечности.

10. Ако Ја будем могао усађивати ова Знања, ако људи буду повјеровали Мени, неће се морати враћати к Вјечним Заповједима или “правилима понашања” човјека у Материјалном Cвијету.

11. Неће требати објашњавати што је црно, што је бијело, неће требати говорити о моралу, због тога што ће човјек сам тражити своју предодређеност и покушавати да испуни постављене задатке до краја.

12. То је Мој Задатак, најсложењији Задатак!

13. Да би се људима усадило повјерење у Моје присуство, али у другој димензији – Духовном Cвијету, мора се потрошити много времена ипостепено, кроз људе који чују Мене, на њиховом примјеру донијети могућности Мог Управљања у вашем Свијету, Материјалном Свијету.

14. Због тога постепено, са свих страна, не журећи, разматрам сва питања Материјалног Свијета и узајамни однос овог Свијета с Духовним Свијетом Вјечности.

15. Постепено отварамо њихову повезаност и устројство Свијета Мога, у којем се ви стално налазите, али с кратким боравком у Материјалном Свијету.

16. Периодична материјализација – судбина људског рода и хиљадугодишње искуство његовог развоја.

17. Упркос привидној једноставности односа Свјетова и предодређености човјека, човјек се за овај хиљадугодишњи период, ни за ђелићније могао приближити рјешењу свог задатка – усавршавању себе, своје Душе и пуњењу Чаше свог Разума.

18. Морамо по ко зна који пут, надам се последњи пут, приповједати и показивати што може, али не жели човјек, какве дивне перспективе су пред њим и како он неталентовано користи своје веома скупо – вријеме за задовољавање свог тијела, своје привремене љуске.

19. Он не зна и неће знати о кратком времену свог боравка и о задацимасвојим за период боравка на Земљи.

20. Религија до њега није донијела да је он вјечан, да се он стално налази у другом Свијету, а овђе је дошао на неко вријеме, кратко вријеме да стекне искуство самосталног управљања на Земљи.

21. Ако се ово узме као основа, коју је требало да објасни Религија, онда би човјек морао самостално учинити свој избор у корист Вјечности, Вјечне Вриједности које су разумљиве њему.

22. Али ове Истине тешко је објаснити тврдоглавом човјеку, он не жели да гледа на ово из других углова, он вјерује ономе што види, што осјећа, што додирује.

23. И све што не спада у оквире Материјалног Свијета, њему је страно и неразумљиво, а због тога и одбацивано, и човјек тежи к стању стоке, примитивне животиње по принципу “плодите се и размножавајте се”, чак и не покушавајући да се озбиљно замисли о смислу живота и о својој предодређености у овом Свијету.

24. Он нема времена за ово, све своје вријеме троши на стицање знања Материјалног Свијета ради обезбјеђивања комфорних услова постојања у њему.

25. Све је усмјерено на ово, и основне и више школе дају знања о преживљавању у овом Свијету и стицања успјеха бића.

26. Не, оне не дају она знања која су потребна. Зашто се човјек тако мучи, зашто достизати успјех тијела свога по сваку цијену?

27. Због тога, цијена таквог успјеха је распадање Друштва, пад морала, пороци и гријех.

28. Живот по овој шеми у Материјалном Свијету – изгубљено вријеме, а по суштини – изгубљени живот.

29. Циљ живота је одсутан, а боље рећи нема циља живота или он је окренут наопако.

30. И што сада кад си достигао блаженство тијела? Што даље? Виле, дворци… Што још треба овом Материјалном Свијету?

31. Јер ради комфорног постојања тијела разорена је Природа, воде се ратови и свијет је на ивици катастрофе. Све ради материјалног тијела, распадајућег и привременог.

32. Не треба трошити драгоцјени живот ради тијела. Ово није смисао живота Човјека у Материјалном Свијету.

33. Мо кажемо: живот у Материјалном Свијету је живот ради вјечног живота у Духовном Свијету.

34. То је циљ: Знања, пуњење Чаше Разума, развој Душе Човјека до сличности Мени, “Тамо”, у Духовном Свијету…

1. ...При переходе из Мира в Мир, особенно при материализации человека, вечная субстанция его – Душа – переходит с ним в Материальный Мир, но остаётся по форме или по виду в Духовном Мире.

2. Поэтому, когда Я говорю, что Душа остаётся со Мной в Духовном Мире, Я имею в виду форму существования Души.

3. Ещё раз: Душа принадлежит Духовному Миру, не осязаемому материальным человеком, она не может материализоваться, поэтому по состоянию (по форме) она остаётся в Духовном Мире, то есть со Мной, но одновременно тело её материализовано и Душа не может бросить управлять телом, принадлежащим ей.

4. Вот почему Я говорю, что Душа всегда с телом своим, но неосязаема телом, потому что она со Мной.

5. Этот вопрос очень важный и определяющий предназначение Религии.

6. Религия в общем смысле слова есть объяснение человеку его предназначения и объяснение взаимоотношения Миров и объяснение отношений материального тела и Души его в Вечности.

7. Тот, кто знает это, тот понимает роль свою в Вечности и может правильно выстроить отношения между Мирами.

8. Человек посвящённый, слышащий или, наконец, просто праведный человек понимает своё предназначение, ориентируется в Мирах и поднимается по лестнице развития своего, где пределом высот является Апостольство.

9. Задача Моя на современном этапе дать правильное представление людям (толпе) о Моём Мире, о Духовном Мире и показать, что Материальный Мир, в котором вы находитесь, тоже принадлежит Мне и управляется Мною, но предназначен Он для проверки на самостоятельность Душ ваших, развивающихся в Вечности.

10. Если Я смогу привить эти Знания, если люди поверят Мне, не нужно будет возвращаться к Вечным Заповедям или “правилам поведения” человека в Материальном Мире.

11. Не надо будет объяснять, где чёрное, где белое, не надо будет говорить о морали, потому что человек будет сам искать своё предназначение и пытаться выполнить поставленные задачи до конца.

12. Вот Задача Моя, сложнейшая Задача!

13. Для того чтобы привить людям уверенность в Моём присутствии, но в другом измерении – Духовном Мире, придётся потратить массу времени и постепенно через слышащих Меня донести на их примере возможности Моего Управления в Мире вашем, Материальном Мире.

14. Вот почему Я постепенно, со всех сторон, не торопясь рассматриваю все вопросы Материального Мира и взаимоотношение этого Мира с Духовным Миром Вечности.

15. Постепенно раскрываю их связь и устройство Мира Моего, в котором вы находитесь постоянно, но с кратким пребыванием в Материальном Мире.

16. Периодическая материализация – удел человеческого рода и тысячелетний опыт его развития.

17. Несмотря на кажущуюся простоту отношения Миров и предназначение человека, не смог человек за этот тысячелетний период хотя бы на толику приблизиться к решению своей задачи – совершенствование себя, Души своей и пополнение Чаши Разума своего.

18. Вот и приходится в который раз (Я надеюсь, в последний) рассказывать и показывать, что может, но не хочет человек, какие прекрасные перспективы перед ним и как он бездарно использует своё самое дорогое – время – на ублажение тела своего, своей временной оболочки.

19. Не знает он и не хочет знать о краткости своего пребывания и о задачах своих на период пребывания на Земле.

20. Религия не донесла до него, что вечен он, что постоянно он находится в другом Мире, а сюда пришёл на время, короткое время набраться опыта самостоятельного управления на Земле.

21. Если это взять за основу, которую должна была объяснить Религия, тогда человек должен был бы самостоятельно сделать свой выбор в пользу Вечности, Вечных Ценностей, которые понятны ему.

22. Но объяснить упрямому человеку эти Истины трудно, не хочет он взглянуть на это с других позиций, он верит тому, что видит, что чувствует, что осязает.

23. И всё, что не входит в границы Материального Мира, чуждо и не понятно ему, а потому отвергаемо, и влачит человек скотское состояние примитивного животного по принципу “плодитесь, размножайтесь”, даже не пытаясь задуматься серьёзно о смысле жизни и о своём предназначении в этом Мире.

24. Нет времени у него на это, всё своё время тратит на приобретение знаний Материального Мира ради обеспечения комфортных условий существования в нём.

25. Всё направлено на это – и средняя, и высшие школы дают знания выживания в этом Мире и достижения успеха бытия.

26. Нет, не то дают они, не те знания нужны. Зачем так биться, зачем достигать успеха тела своего любой ценой?

27. Потому что цена такого успеха есть разложение Общества, падение морали, пороки и грехи.

28. Жизнь по этой схеме в Материальном Мире – потерянное время, а по существу – потерянная жизнь.

29. Цель жизни отсутствует, а лучше сказать, нет цели жизни или она перевёрнута кверху дном.

30. Что такого, если ты достиг блаженства тела? Что дальше? Виллы, дворцы... Что ещё надо этому Материальному Миру?

31. Ведь ради комфортного существования тел разрушена Природа, идут войны, и мир стоит на грани катастрофы. Всё ради тела материального, бренного и временного.

32. Не стоит тратить дорогую жизнь ради тела. Смысл жизни Человека в Материальном Мире не этот.

33. Я говорю: жизнь в Материальном Мире есть жизнь ради вечной жизни в Духовном Мире.

34. Вот цель: Знания, пополнение Чаши Разума, развитие Души Человека до подобия Моего “Там”, в Духовном Мире...